Йольга
То самое стихотворение :)

Љутито мече

Месец обук'о чизмице жуте,
Облаци обукли плаве капуте,
Па целе ноћи небом jезде.
Доле, у шуми, jедно мече
замишљено, већ треће вече
Гледа у звезде.

Мече се љути већ трећи дан
Што га тераjу у зимски сан
И замишљено стално ћути.
Тата се љути, мама се љути
И сви му веле:
Откад постоjи мед и пчеле,
Откад постоjи сунце и вече,
Нисмо видели такво мече.

"Шта ћеш да радиш", мама га пита,
"Кад лишће сасвим, сасвим пожути
И снег напада изнад рита?"
А мече, ћути.

"Шта ћеш да радиш?", бака му вели,
"Кад свет од снега сасвим побели?"
Тата се љути, мама се љути,
А мече ћути.
Одjедном мече љутито рекло
Шта га jе пекло:
"Нећу да спавам, нећу и тачка.
Зашто не спаваjу зец и мачка?
И птица изнад наших глава
Зашто не спава?"

А онда тихо, тихо рече:
"Баш ми jе криво што сам мече."

Сад мама ћути и тата ћути
И сви су страшно забринути,
Мече се љути:
"Узећу, каже, тротинет,
Идем међ' децу, међу свет.
Нећу да спавам. Нећу и тачка.
Што не спаваjу зец и мачка?"

Месец обук'о чизмице жуте,
Облаци обукли плаве капуте,
Па целе ноћи небом jезде.
А jедно мече већ треће вече
неће да спава. Гледа у звезде.

(Бранислав Црнчевић)